Nakon što je zatvoren saudijski naftovod Istok–Zapad, cena barela nafte Brent probila je 106 dolara, a na tržištima se sve glasnije pominje scenario od 120 dolara. Ekonomski analitičar Igor Gavran za portal Avaz objašnjava šta bi to moglo značiti za cene goriva u Bosni i Hercegovini — i zašto krizu ne treba shvatiti kao prirodnu pojavu.
Više psihologija nego stvarni manjak
Prema Gavranu, zatvaranje saudijskog naftovoda tek je manji poremećaj u poređenju sa količinama nafte koje svakodnevno prolaze kroz Hormuški moreuz. Reč je, kaže, više o psihološkoj reakciji tržišta nego o stvarnom padu globalne ponude — cena nafte i dalje je niža nego na samom početku američke agresije na Iran. To, upozorava, neće sprečiti pumpe u BiH da poskupe gorivo, iako realno stanje nije gore nego pre nekoliko meseci.
Kroz Hormuški moreuz pre krize je prolazila otprilike četvrtina svetske pomorske trgovine naftom. Gavran ne očekuje kratkoročne nestašice jer ozbiljne zemlje imaju alternativne izvore i zalihe, ali BiH je, bez sopstvenih rezervi i sa zaustavljenom rafinerijom, osetljivija na poremećaje — najmanje što se može očekivati jeste nestabilnije kretanje cena. Dodatni pritisak stvaraju i ukrajinski napadi na rusku naftnu infrastrukturu, koji remete globalnu ponudu dizela.
Scenario od 120 dolara
Goldman Sachs najavljuje mogući rast cene nafte do 120 dolara po barelu do kraja godine. Gavran tvrdi da sve zavisi od jednog aktera — SAD: ovo nije prirodna ni sistemska kriza, već posledica ničim izazvane američke agresije na Iran, a prestankom te agresije mogla bi prestati i blokada Hormuza, uz nagli pad cena. Ukidanje sankcija Iranu i Rusiji dodatan je mogući put ka stabilizaciji tržišta.
Za domaće džepove to bi, kaže Gavran, u najcrnjem scenariju moglo značiti gorivo po ceni od oko 4 KM po litru (otprilike 2 evra) — ali samo ako se stanje prepusti stihiji. Vlasti, naglašava, imaju alate za reakciju: smanjenje akciza, umanjenje PDV-a, korišćenje državnih rezervi goriva i pokretanje rafinerije u Bosanskom Brodu.
Poskupljenja bez pokrića
Gavran upozorava i na drugu stranu priče — u BiH se globalna kriza često koristi kao izgovor za neopravdano poskupljenje. Dok su pojedini uvozni proizvodi, poput goriva i mineralnih đubriva, zaista poskupeli, mnogi trgovci podižu cene pozivajući se na svetska zbivanja koja ih realno i ne pogađaju.
Jačanje dolara više ne igra istu ulogu
Tradicionalna veza između rasta cena nafte i jačanja dolara danas je slabija, jer se sve više nafte prodaje u drugim valutama, a poverenje u dolar opada. Čak i uz jači dolar, građani BiH prema Gavranu nemaju razloga za veliku zabrinutost — uvoz iz dolarskog područja je minimalan, a ni izvozne koristi nisu značajne.
Tri scenarija do kraja godine
Deeskalacija bi dovela do pada svetskih cena, ali u BiH bi se, upozorava Gavran, verovatno smanjila samo cena goriva — trgovci koji su neopravdano podigli cene neće ih sami sniziti bez pritiska nadležnih. Zamrznuti sukob znači nastavak sadašnjeg stanja — više cene, povremena nestabilnost, bez novih naglih skokova. Dalja eskalacija najcrniji je scenario: oštećenje proizvodnih kapaciteta, dodatan rast cena i, nakon nekog vremena, moguće nestašice.
Kako se zaštititi
Gavranov savet domaćinstvima i malim preduzećima: ko može, neka razmisli o sopstvenoj proizvodnji energije, na primer solarnim panelima, prelasku na električna vozila i skladištenju energenata gde je to moguće. Sve su to, naglašava, načini ublažavanja posledica, a ne njihovog potpunog izbegavanja.