Napad SAD-a i Izraela na Iran uneo je nesigurnost u svetski naftni sistem, što obično znači i skuplje gorivo. Prema izveštaju Rojtersa, brodovlasnici i trgovci počeli su iz opreza da izbegavaju plovidbu kroz Hormuški moreuz – pomorsku žilu kucavicu kroz koju prolazi oko petine svetske potrošnje naftnih tečnosti.
Šta to znači za Sloveniju te cene benzina i dizela? U Sloveniji se cene 95-oktanskog benzina i dizela računaju prema 14-dnevnom proseku, pa se eventualni „šok“ ne oseća istog dana, već sa odmakom.
Nafta može skočiti
Dok SAD i Iran pokušavaju da postignu dogovor o ograničenju iranskih nuklearnih aktivnosti, pažnja je usmerena upravo prema Hormuškome moreuzu, koji je Iran prošle nedelje zbog vojnih vežbi privremeno ograničio, odnosno zatvorio na nekoliko sati, što utiče na neometan protok nafte iz Bliskog istoka prema svetu.
Kako izveštava Rojters, analitičari upozoravaju da bi se eskalacijom sukoba i bez deeskalacije na naftnim tržištima mogli brzo pojaviti dodatni rizici – u tom slučaju bi se cena Brenta (Brent je referentna cena severomorske nafte prema kojoj se orijentiše velik deo svetskog tržišta) mogla povećati za otprilike 10 do 20 dolara po barelu. Rojters navodi i procenu Barklajsa da bi u slučaju većih poremećaja Brent mogao dostići oko 80 dolara po barelu.
U najgorem scenariju, ako bi došlo do ozbiljnih poremećaja u transportu nafte kroz Hormuški moreuz, potencijal za skok bio bi znatno veći, jer se radi o izuzetno važnoj ruti. Ako do takvih poremećaja ne dođe – dakle, ako dobavni lanci ostanu relativno normalni – strah se može brzo smanjiti. Rojters uz scenarije čak navodi mogućnost da bi se, u odsustvu stvarnih poremećaja, cena mogla sniziti za nekoliko dolara po barelu.
Kada se u Sloveniji sledeći put menjaju cene goriva i zašto ne odmah?
U Sloveniji trenutno imamo regulisane cene bezolovnog 95-oktanskog goriva i dizela, koje se računaju prema 14-dnevnom proseku, pa se „šok“ s tržišta ne preliva istog dana, već s odmakom.
Kada bi na svetskom tržištu zaista došlo do najgoreg scenarija (npr. ozbiljnih poremećaja u Hormuškome moreuzu) i kada bi se Brent povećao za npr. +20 USD/barel, to bi na nivou sirove nafte iznosilo otprilike +12–13 centi po litru. Na pumpama bi se to moglo pokazati kao nekoliko do otprilike deset centi, jer u ceni litra kod nas velik udeo čine akcize + PDV i regulisana marža, a država može delimično promenom akciza da ublaži poskupljenje. Modelske cene izračunavaju se na osnovu 14-dnevnih proseka cena mineralnih naftnih derivata.
Ako do stvarnih poremećaja snabdevanja/transporta ne dođe, deo poskupljenja može se brzo stopiti – i tada se u Sloveniji može dogoditi da uticaj na pumpama bude mali ili kratkotrajan, jer 14-dnevni model i eventualni zahvat u akcize ublaže skok.