U ponoć su porasle regulisane cene naftnih derivata u Sloveniji, a nove cene važiće do 11. maja. Benzin će biti skuplji za 4,8 centi i koštaće 1,683 evra po litru (oko 197 dinara), dizel će poskupeti za 2,6 centi i koštaće 1,734 evra po litru (oko 203 dinara), dok će lož-ulje poskupeti za 2,8 centi, na 1,380 evra po litru (oko 162 dinara).
Za litar benzina od 95 oktana, uz nepromenjenu akcizu od 0,47457 evra po litru, na benzinskim pumpama van autoputeva i brzih saobraćajnica trebaće platiti 1,683 evra po litru, odnosno oko 197 dinara. To znači da će za rezervoar od 50 litara biti potrebno izdvojiti oko 9.850 dinara.
Litar dizela, uz akcizu od 0,33000 evra po litru, na pumpama van autoputeva i brzih saobraćajnica u novom periodu koštaće 1,734 evra po litru, odnosno oko 203 dinara. Za 50 litara biće potrebno oko 10.150 dinara.
Za litar lož-ulja, uz akcizu od 0,07875 evra po litru, u narednom periodu trebaće platiti 1,380 evra po litru, odnosno oko 162 dinara. Za naručenih hiljadu litara lož-ulja potrošač će platiti oko 162.000 dinara bez troškova prevoza.
Produženje oslobađanja od ekološke takse
Vlada je na dopisnoj sednici do 1. juna produžila oslobađanje od plaćanja ekološke takse za zagađenje vazduha emisijama ugljen-dioksida za motorni benzin, dizel i lož-ulje. Za ostale energente, poput kerozina, tečnog prirodnog gasa, tečnog naftnog gasa i drugih goriva, visina takse i dalje iznosi 30,85 evra, saopštila je Vladina služba za komunikacije.
Vlada objašnjava da je cilj mere oslobađanja od plaćanja ekološke takse ublažavanje posledica energetske krize i ograničavanje cena pogonskih i ogrevnih goriva.
„Privremenim smanjenjem ekološke takse vlada želi da smanji pritisak na domaćinstva i privredu i ublaži inflatorne efekte. Mera će doprineti sporijem rastu cena goriva, što će pozitivno uticati na socijalni položaj stanovništva, posebno ranjivih grupa, kao i na privrednu aktivnost”, navodi vlada.
Prema procenama, zbog ove mere prihodi državnog budžeta biće manji za oko 15 miliona evra, „ali reč je o interventnoj meri neophodnoj za zaštitu potrošača od negativnih posledica visokih cena energenata”, dodaju.
Vlada pritom naglašava da je reč o privremenoj meri koja ne menja dugoročne ciljeve klimatske politike. „U ograničenom vremenskom periodu može uticati na smanjenje podsticaja za korišćenje ekološki prihvatljivijih tehnologija, ali cilj joj je kratkoročna stabilizacija situacije u periodu energetske nesigurnosti”, objašnjava vlada.
Bez oslobađanja cene bi bile znatno više
Da cene nisu regulisane i da nije uvedeno oslobađanje od plaćanja ekološke takse, prema proceni ministarstva, za litar benzina od 95 oktana trebalo bi platiti oko 1,849 evra (oko 217 dinara), za litar dizela oko 1,917 evra (oko 225 dinara), a za litar lož-ulja oko 1,585 evra (oko 186 dinara).
Marže trgovaca, u skladu sa vladinom uredbom o formiranju cena određenih naftnih derivata, ograničene su i mogu iznositi najviše 0,0994 evra po litru benzina od 95 oktana, najviše 0,0983 evra po litru dizela i najviše 0,08 evra po litru lož-ulja.
Cene tih naftnih derivata na pumpama van autoputeva i brzih saobraćajnica i dalje će se obračunavati prema metodologiji zasnovanoj na kretanju cena naftnih derivata na svetskom tržištu i kursu dolar-evro. Obračun se zasniva na sedmodnevnim prosečnim cenama i menja se svake nedelje. Ranije se usklađivanje vršilo na svake dve nedelje.
Cene goriva na autoputevima i brzim saobraćajnicama trgovci od 20. marta mogu slobodno da određuju.