Iako cene sirove nafte poslednjih nedelja beleže pad na svetskom tržištu, vozači u Bosni i Hercegovini to još uvek ne osećaju na benzinskim pumpama. Mnogi se pitaju zašto gorivo ne pojeftinjuje istim tempom kao nafta, ali stručnjaci upozoravaju da je situacija mnogo složenija nego što se čini na prvi pogled.
Prema rečima energetskih i ekonomskih analitičara, konačna cena goriva ne zavisi isključivo od cene barela nafte. Na tržište snažno utiču i troškovi prerade, transporta, distribucije, porezi, akcize, kao i stanje na mediteranskom tržištu derivata, odakle se BiH najvećim delom snabdeva.
Stručnjaci ističu da Bosna i Hercegovina gotovo u potpunosti zavisi od uvoza naftnih derivata, zbog čega domaće tržište sporije reaguje na promene cena sirove nafte. Osim toga, geopolitičke tenzije, posebno na Bliskom istoku, dodatno stvaraju nesigurnost i održavaju cene energenata na višim nivoima.
Problem je i u tome što gorivo koje danas dolazi na tržište često potiče iz ranije kupljenih zaliha, nabavljenih po višim cenama. Rafinerijski proces i distribucija traju nedeljama, pa se pad cene nafte ne može odmah odraziti na cene na pumpama.
Ekonomski analitičari upozoravaju i na ograničenu konkurenciju na tržištu goriva u BiH. Nekoliko velikih distributera dominira snabdevanjem, zbog čega tržišni mehanizmi ne funkcionišu uvek onako kako građani očekuju. Kada cene nafte rastu, gorivo brzo poskupljuje, ali kada nafta pojeftini, korekcije cena na benzinskim pumpama dolaze znatno sporije.
Na konačnu cenu goriva u Bosni i Hercegovini dodatno utiču akcize, putarine i PDV, koji čine veliki deo iznosa koji građani plaćaju na pumpama. Deo javnosti već duže upozorava da visoki poreski nameti značajno ublažavaju efekat eventualnog pada cena nafte na svetskom tržištu.
Ipak, stručnjaci smatraju da bi, ako se stabilizuju globalne prilike i ne dođe do novih poremećaja na tržištu energenata, u narednim mesecima moglo doći do postepenog pojeftinjenja goriva i u BiH. Međutim, ne očekuju se nagli padovi cena, već sporije i umerenije korekcije.